Poreklo zelenog čaja

Reč čaj se odnosila na jednu vrstu grma koji se gajio u Kini, Camellia sinensis, poznatog kao grm crnog čaja. Legenda kaže, da je u drevnoj Kini(2737. godine p.n.e.), kada je car Šen Nung klečao pored vatre zagrevajući vodu, vetar doneo lišće koje je upalo u tek ključalu vodu. Aroma je očarala cara, pa je odlučio da proba dobijeni napitak, To je bio, u stvari danas nama dobro poznati zeleni čaj. Svi detalji vezani za sađenje, branje i pripremanje lišća, kao i ceremonijalni običaji ispijanja čaja, postali su kultni fenomen Dalekog Istoka.

Pod čajem se podrazumeva samo lišće ili lisnati pupoljci čajnog grma, bez druge oznake ili sa bližom oznake zemlje proizvođača(kineski, ruski, indijski, Java, cejlonski, i sl.).

Prema boji, čajevi mogu biti zeleni, crni i oolong.

Zeleni čaj je zelen od lišća(hlorofila) koje se suši odmah posle berbe, bez fermentacije. Bogat je vitaminima C i E, fluorom, cinkom i drugim oligoelementima.

Crni čaj se dobija kada se biljka posle berbe podvrgava potpunoj fermentaciji, pri čemu enzimi ubrzavaju oksidaciju fenola u lišću. Crni čaj ima oštru aromu i tamne je boje.

Oolong čaj se pravi od lišća koje je kratko fermentisalo, pa su listovi delimično zeleni a delimično svetlo braon boje. Napitak je svetle boje, a aroma je nešto između oštre arome crnog i fine arome zelenog čaja.

https://www.instagram.com/stories/highlights/18046070408172067/